Italia

Италија
qwesy qwesy - CC BY 3.0 Angelo nastri nacchio - CC BY-SA 4.0 D.benedetti - Public domain Giovanni Cerretani - CC BY-SA 3.0 Solomonn Levi - CC BY-SA 4.0 AlMare - Public domain philippe.hemmel - CC BY 2.0 Didier Descouens - CC BY-SA 4.0 Czechoriche - CC BY-SA 4.0 Noclador - CC BY-SA 4.0 Enrico from Rome, Italy - CC BY 2.0 Maurizio Moro5153 - CC BY-SA 4.0 Gvwcrossmedia - CC BY-SA 4.0 Starlight - Public domain Niccolò Rigacci - CC BY-SA 3.0 User Giampaolo.Trapasso on it.wikipedia; Improved Version: User ThomasKloiber - CC BY-SA 3.0 Megan Mallen - CC BY 2.0 Pivari.com - CC BY-SA 4.0 Original uploader was Fotogian at it.wikipedia - CC BY-SA 3.0 Rabax63 - CC BY-SA 4.0 NikonZ7II - CC BY-SA 4.0 Alberto Davide Lorenzi - CC BY-SA 4.0 Livioandronico2013 - CC BY-SA 4.0 Marcok - CC BY-SA 4.0 David Sivyer from United Kingdom - CC BY-SA 2.0 Klaus Nahr from Germany - CC BY-SA 2.0 Rabax63 - CC BY-SA 4.0 Espyyyy at Italian Wikipedia - CC BY-SA 3.0 Alessandro Vecchi - CC BY-SA 3.0 Bradley Weber - CC BY 2.0 Matthias Süßen - CC BY-SA 4.0 Pivari.com - CC BY-SA 4.0 PsyCat - CC BY-SA 3.0 Ugeorge - CC BY-SA 3.0 Carole Raddato from FRANKFURT, Germany - CC BY-SA 2.0 holger mohaupt - CC BY-SA 3.0 Mdntb - CC BY-SA 4.0 Enrico from Rome, Italy - CC BY 2.0 Clayton Tang - CC BY-SA 3.0 Giuseppe Guida - CC BY-SA 2.0 This Photo was taken by Wolfgang Moroder. Feel free to use my photos, but please mention me as - CC BY-SA 3.0 This Photo was taken by Andrea Bertozzi. Feel free to use my photos, but please mention me as th - CC BY-SA 4.0 de:Benutzer:Maschär - CC BY-SA 3.0 Peter K Burian - CC BY-SA 4.0 MumblerJamie - CC BY-SA 2.0 Antonella Balboni - CC BY-SA 4.0 qwesy qwesy - CC BY 3.0 NikonZ7II - CC BY-SA 4.0 Maria Grazia Soldani - CC BY-SA 3.0 Rino Porrovecchio from Palermo, Italy - CC BY-SA 2.0 This Photo was taken by Wolfgang Moroder. Feel free to use my photos, but please mention me as - CC BY-SA 4.0 trolvag - CC BY-SA 3.0 No images

Context of Италија

Италија (италијански: Italia, официјално Италијанска Република (италијански: Repubblica Italiana) — држава во Европа која географски е сместена на Апенинскиот Полуостров разграничена со Италијанските Алпи, опкружена со неколку острови. Се наоѓа во средината на Средоземното Море поради кое во голема мера има умерена сезонска и средоземна клима. Земјата опфаќа површина од 301.340 км2 и има отворени копнени граници со Франција, Словенија, Австрија, Швајцарија и енклавските држави Ватикан и Сан Марино. Италија има територијална ексклава во Швајцарија (Кампионе) и морска ексклава во Туниското Море (Лампедуза и Линоза). Со околу 60 милиони жители, Италија е четвртата најнаселена земја членка на Европската Унија.

Поради својата централна географска местоположба во Јужна Европа и Медитеранот, Италија историски е дом на огромен број народи и култури. Освен различните древни народи расфрлани низ денешн...Read more

Италија (италијански: Italia, официјално Италијанска Република (италијански: Repubblica Italiana) — држава во Европа која географски е сместена на Апенинскиот Полуостров разграничена со Италијанските Алпи, опкружена со неколку острови. Се наоѓа во средината на Средоземното Море поради кое во голема мера има умерена сезонска и средоземна клима. Земјата опфаќа површина од 301.340 км2 и има отворени копнени граници со Франција, Словенија, Австрија, Швајцарија и енклавските држави Ватикан и Сан Марино. Италија има територијална ексклава во Швајцарија (Кампионе) и морска ексклава во Туниското Море (Лампедуза и Линоза). Со околу 60 милиони жители, Италија е четвртата најнаселена земја членка на Европската Унија.

Поради својата централна географска местоположба во Јужна Европа и Медитеранот, Италија историски е дом на огромен број народи и култури. Освен различните древни народи расфрлани низ денешна Италија, најмногу доминантно се индоевропските народи кои на полуостровот му го дале името, почнувајќи од класичната ера, Феникијците и Картагинците основале колонии главно во островска Италија. Грците основале населби во таканаречената Магна Грација во јужна Италија, додека Етрурците и Келтите живееле во централна и северна Италија, соодветно. Италијанското племе познато како Латини го формирале Римското Кралство во 8 век п.н.е., кое на крајот станало република. Римската Република првично ги освоила и ги асимилирала своите соседи на полуостровот, на крајот ги проширила и освоила делови од Европа, Северна Африка и Азија. До 1 век п.н.е., Римското Царство се појавило како доминантна сила во медитеранскиот басен и станало водечки културен, политички и религиозен центар на западната цивилизација, започнувајќи го Pax Romana, период од повеќе од 200 години, во кој италијанскиот закон, технологијата, економија, уметност и литература биле развиени. Италија останала татковина на Римјаните, чие наследство може да се забележи и во глобалната дистрибуција на културата, владите, христијанството и латиницата.

Во текот на раниот среден век, Италија претрпела општествено-политички колапс и варварски инвазии, но до 11 век многубројни сопернички градови-држави и поморски републики, главно во северниот и централниот регион на Италија, доживеале голем просперитет преку трговијата и банкарството, поставувајќи ја основата за модерниот капитализам. Овие главно независни држави служеле како главни трговски центри во Европа со Азија и Блискиот Исток, често уживајќи во поголем степен на демократија од поголемите феудални монархии кои се консолидирале низ цела Европа. Сепак, дел од централна Италија била под контрола на теократската Папска Држава, додека јужната Италија останла во голема мера феудална до XIX век, делумно како резултат на византиското, арапското, норманското, арагонското освојување на регионот. Ренесансата започнала во Италија и се проширила на остатокот од Европа, со што повторно се зголемил интересот за хуманизмот, науката, истражувањето и уметноста. Италијанската култура процветала и произвела познати научници, уметници. Во текот на средниот век, италијанските истражувачи откриле нови правци на Далечниот Исток и Новиот Свет, помагајќи ги Големите географски откритија. Сепак, комерцијалната и политичката моќ на Италија значително исчезнала со отворањето трговски патишта што го заобиколувале Медитеранот. Понатаму, вековите на меѓусебната борба меѓу италијанските градски држави, како што се Италијанските војни од 15 и 16 век, го оставиле регионот фрагментиран и подоцна бил освоен и понатаму поделен од европските сили, како што се Франција, Шпанија и Австрија.

До средината на XIX век, зголемувањето на италијанскиот национализам и повикот за независност од странската контрола довело до период на револуционерни политички немири. По векови на странска доминација и политичка поделба, Италија била речиси целосно обединета во 1861 година, со што Кралството Италија станало голема сила. Од крајот на XIX век до почетокот на XX век, Италија брзо била индустријализирана, имено на север, и стекнала колонијално царство, додека југот останал во голема мера сиромашен и исклучен од индустријализацијата. И покрај тоа што била една од главните победници во Првата светска војна, Италија влегла во период на економска криза и социјални превирања, што довело до појава на фашистичка диктатура во 1922 година. Учеството во Втората светска војна на страната на Сили на Оската завршило со воен пораз, економско уништување и италијанската граѓанска војна. По ослободувањето на Италија и зголемувањето на отпорот, земјата ја укинала монархијата, формирала демократска република и доживеала економски бум, станувајќи високо развиена земја.

Денес, Италија се смета за една од најпознатите културни и економски напредни земји во светот, со нејзино осмо економско рангирање по големина во светот и трето во Еврозоната по номинален БДП. Италија има шесто најголемо светско национално богатство, трета по големина златна резерва на Цнтралната банка и многу висок животен век. Земјата има истакната улога во регионалните и глобалните економски, воени, културни и дипломатски работи. Таа е и регионална сила и голема сила, и е рангирана како осма најмоќна воена сила во светот. Италија е основач и водечка членка на Европската Унија и член на бројни меѓународни институции, вклучувајќи ги ООН, НАТО, ОЕЦД, ОБСЕ, СТО, Г-7, Г-20, Средоземна Унија, Советот на Европа, Шенген зоната и многу други. Земјата во голема мера влијаела и придонесе за различни области, особено уметноста, музиката, литературата, филозофијата, науката и технологијата, модата, киното, кујната, спортот, како и судството, банкарството и бизнисот. Како одраз на нејзиното културно богатство, Италија е дом на најголем број објекти вклучени во списокот на светско културно наследство, и е петта најпосетена земја.

Phrasebook

Здраво
Ciao
Светот
Mondo
Здраво свету
Ciao mondo
Ви благодарам
Grazie
Збогум
Arrivederci
Да
бр
No
Како си?
Come stai?
Фино, благодарам
Bene grazie
Колку е?
Quanto costa?
Нула
Zero
Еден
Uno

Where can you sleep near Италија ?

Booking.com
487.368 visits in total, 9.187 Points of interest, 404 Destinations, 1 visits today.