Малезија
Context of Малезија
Малезија (малајс. Malaysia), савезна је уставна монархија у југоисточној Азији. Чини је тринаест савезних држава и три савезне територије, и простире се на површини од 329.847 km². Јужно кинеско море дели Малезију на две области приближне величине, Западну Малезију и Источну Малезију (Малезијски Борнео). Западна Малезија има копнену границу са Тајландом а поморску са Сингапуром, Вијетнамом и Индонезијом. Источна Малезија има копнену границу са Брунејом и Индонезијом и поморску границу са Филипинима. Главни град Малезије је Куала Лумпур а седиште савезне владе је у Путраџаји. Према попису из 2010. године у Малезији је живело 28,33 милиона људи, од којих је 22,6 милиона живело у западном делу државе. У Малезији се налази Танџунг Пијај, најјужнија тачка континенталног дела Евроазије. Малезија спада међу седамнаест земаља са највећом разноврсношћу биљног и животињског света, уз велико присуство ендемских врста.
Краљевства на подручју данашње Ма...Read more
Малезија (малајс. Malaysia), савезна је уставна монархија у југоисточној Азији. Чини је тринаест савезних држава и три савезне територије, и простире се на површини од 329.847 km². Јужно кинеско море дели Малезију на две области приближне величине, Западну Малезију и Источну Малезију (Малезијски Борнео). Западна Малезија има копнену границу са Тајландом а поморску са Сингапуром, Вијетнамом и Индонезијом. Источна Малезија има копнену границу са Брунејом и Индонезијом и поморску границу са Филипинима. Главни град Малезије је Куала Лумпур а седиште савезне владе је у Путраџаји. Према попису из 2010. године у Малезији је живело 28,33 милиона људи, од којих је 22,6 милиона живело у западном делу државе. У Малезији се налази Танџунг Пијај, најјужнија тачка континенталног дела Евроазије. Малезија спада међу седамнаест земаља са највећом разноврсношћу биљног и животињског света, уз велико присуство ендемских врста.
Краљевства на подручју данашње Малезије у 18. веку су постала интересна сфера Британске империје. Након што су малајска краљевства постала британски протекторати основане су административне јединице познате као Британски поседи у Малаји (енгл. Straits Settlements). Малајски део индокинеског полуострва је 1946. уједињен у Малајску унију. Малаја је 1948. реорганизована у Малајску Федерацију, а 31. августа 1957. постала је независна. Неколико година касније, 16. септембра 1963, Малаји су се прикључили Северни Борнео, Саравак, и Сингапур а држава је променила назив у Малезија. Непуне две године касније 1965, Сингапур је искључен из федерације.
Мултиетничност и мултикултуралност има велики утицај на политику земље. Ислам је уставом дефинисан као државна религија док је слобода вероисповести зајамчена. Систем државне управе је у великој мери сличан британском а законодавство је засновано на англосаксонском праву. Шеф државе је краљ, познат као Јанг ди-Пертуан Агонг (малајс. Yang di-Pertuan Agong). Он је изабрани монарх ког бирају владари девет малајских савезних држава на мандат од пет година. Шеф владе је премијер.
Након стицања независности, економски показатељи Малезије су међу најбољима у Азији, са просечном годишњом стопом раста БДП-а од 6,5% током скоро педесет година. Привреда се традиционално ослања на природна богатства земље али развијају се и наука, туризам, трговина, и здравствени туризам. Данас Малезија спада међу новоиндустријализоване земље са тржишном привредом. По висини БДП-а је на трећем месту у југоисточној Азији, док је у свету је на 29. месту. Један је од оснивача АСЕАН-а, Самита источне Азије и Организације исламске сарадње, такође, чланица је АПЕК-а, Комонвелта нација, и Покрета несврстаних.
More about Малезија
- Currency Малезијски рингит
- Calling code +60
- Internet domain .my
- Mains voltage 240V/50Hz
- Democracy index 7.19
- Population 32447385
- Area 330803
- Driving side left