Камбоџа (кмер. កម្ពុជា), или званично Краљевина Камбоџа (кмер. ព្រះរាជាណាចក្រកម្ពុជា; раније позната и као: Кампућија) је држава у југоисточној Азији. На југозападу излази на Тајландски залив, део Јужног кинеског мора и Тихог океана. Граничи се на западу и северу са Тајландом, на северу са Лаосом а на истоку и југу са Вијетнамом. Камбоџа је и данас једна од најсиромашнијих земаља света, земља која је у последњих 25 година у транзицији и спроводи економске реформе, отворила се ка Западу и страним инвестицијама, која је зависила од донација и помоћи међународних хуманитарних и политичких организација. Грађански рат у Камбоџи и политички и крвави геноцид комунистичког режима Црвених Кмера и лидера, убице, револуционара, диктатора Пола Пота, од 1975. до 1979. за последицу је имало смрт од 2 милиона од тадашњих 7,5 милиона становника Камбоџе. Свега неколико особа из Црвених Кмера је кривично одговарало и било осуђено за смрт и убиства два милиона мушкараца, жена и деце, недужних људи и цивила, како на Пољима смрти, тако и у затвору S 21 за „политичке противнике и осуђенике”, а неретко су и они сами који су били у Црвеним Кмерима били убијани. Након инвазије Вијетнама Камбоџа се ослободила од Црвених Кмера 1979. године, до инвазије је дошло јер су Црвени Кмери побили недужне вијетнамске цивиле и сељаке. Затим су се Црвени Кмери годинама крили по шумама у унутрашњости Камбоџе и деловали су као покрет отпора, са неким повременим инцидентом. Пол Пот је умро 1998. године, у беди и немаштини унутар малог села близу тајландске границе и није стигао кривично да одговара пред судом за геноцид и злочин против човечности и злочин почињен над својим народом, мучењем, изгладњивањем и убијањем сопственог народа. У Камбоџи се и данас могу наћи мине и бомбе које су преостале још када су војне снаге САД вршиле војну инвазију на Камбоџу. Могу се наћи и даље се траже остаци стотина хиљада костију, лобања убијених жртава у периоду од 1975. до 1979. године. Тајланд који је био политички савезник САД, није се мешао у оно што се дешавало у Камбоџи и у злочине Црвених Кмера. Инфраструктура је била готово скроз уништена, уништене и демолиране куће, зграде и храмови, а главни град Пном Пен је морао поново да се изгради, очисти и обнови. Службени језик је кмерски језик народа Кмера, земља има специфичну кмерску камбоџанску архитектуру и античку архитектуру, као што су Ангкор Том и Ангкор Ват, који је најпосећенија туристичка атракција и посети га милиони туриста годишње због свог културног и историјског значаја јер је био средиште Кмерског царства Ангкор. Пном Пен је највећи град у Камбоџи и он је уједно и културни и економски центар Камбоџе, са више од два милиона становника.

Од европског утицаја у Камбоџи, најзаступљенији је француски колонијалистички стил градње у Пном Пену, где су многе стамбене зграде подигнуте у француском европском колонијалном стилу. Нешто је присутан, али у много мањој мери тајландски утицај, јер кмерска и тајландска краљевска архитектура имају доста сличности, детаља, кровови и пуно позлате се користи и Ватови који су присутни веома у обе културе. Под утицајем страног капитала, изграђене су почетком 21. века високе, модерне грађевине и пословне зграде. Камбоџа се труди и данас да избрише остатке и трагове сурове комунистичке прошлости током седамдесетих година 20. века, држава и народ Камбоџе тежи ка иновацијама, што бољем животном стандарду, велики је проценат младог становништва и радно способног становништва, који ради у пољопривреди и у туризму и угоститељству. Дејвид Робертс, директор организације Хјуман рајтс воч за Југоисточну Азију, дефинисао је и описао Камбоџу као „неодређену комунистичку земљу са слободним тржиштем са релативном ауторитативном коалицијом која влада у сфери површне демократије”. Камбоџа се формално назива краљевином, ради се о уставној монархији, а која у пракси функционише као парламентарна представничка демократија. Законодавна власт у Камбоџи је подељена између извршне и дводомног парламента, као и доњег дома и Сената, као и горњег дома. Камбоџа је подељена на 24 провинције укључујући град Пном Пен као засебна област. Национална валута Камбоџе је камбоџански ријел, али је веома присутан и користи се амерички долар као валута . Економисти и страни политичари сматрају да је премијер Хун Сен, највише заслужан за невероватан брз опоравак и развој Камбоџе у последњих 25 година. Становништво Камбоџе је релативно младо, висок је проценат младог становништва, али је однос села и градова неуравнотежен, већи је много проценат сеоског руралног становништва . Камбоџа, као земља која је била веома оштећена грађанским ратом, режимом Црвених Кмера , је успела да смањи неписменост, незапосленост, неухрањеност, али корупција, сиромаштво, проституција, недовољно изграђена инфраструктура, путеви, болнице, велики одлив мозгова због бољег живота, посла су и даље велики проблем . Камбоџа и данас зависи од донација од страних земаља . Један део становништва се вратио данас у своју родну земљу када су избегли као избеглице пре и много година након режима Црвених Кмера, док се земља и град Пном Пен, нису очистили и средили . Највећи део њих је побегло или избегло у Тајланд , Вијетнам, које су суседне земље, мањи број у САД, у Француску глумци и уметници углавном, а у Кину политичари који су побегли од Црвених Кмера и Нородом Сиханук који је имао политички азил . Земља има јефтину радну снагу, младо становништво које ради како у туризму, како у фабрикама . Долазак многих светских брендова и компанија у ову земљу, отварање фабрика патика и одеће, од Кока коле, Марлборо цигарете, Сони до Мекдоналдса, па све до фабрика Адидас и Најки, јер за време режима Црвених Кмера чак ни телевизија није била дозвољена. Камбоџа се данас оштро бори против било каквих политичких активиста који се залажу или воле политичку идеологију Црвених Кмера, јер не желе да се тако нешто икада догоди, јер то их је коштало два милиона људских живота. Од европских држава, Камбоџа има најзначајније дипломатске односе са Француском, Русијом, са Француском поготову, јер је скоро један век била под колонијалистичким утицајем.