Вавилон је древни, уништени град у Месопотамији у своје време, између 18. и 6. века п.н.е., највећи на свету. Налазио се близу данашњег града Ал Хилаха у Ираку, односно око 88 km јужно од Багдада. Вавилон је био главни град Вавилонског царства и један од најстаријих и најпознатијих културних, политичких и трговачких центара у античком свету. Име му потиче од акадске речи Вавилу, што значи „божја капија“. Та реч била је превод сумерског имена Кадингира. Он је био изграђен уз леву и десну обалу реке Еуфрат са стрмим насипима за обуздавање сезонских поплава реке. Половина града је била на једној, а друга половина на другој обали реке, а изградио га је акадски владар Саргон. Вавилон је првобитно био мали акадски град који потиче из периода Акадског царства око 2300. године п.н.е.

Варош је постала део малог независног града-државе са успоном Прве вавилонске династије у 19. веку п.н.е. Аморитски краљ Хамураби створио је краткотрајно царство у 18. веку п.н.е. Он је изградио Вавилон у велики град и прогласио се краљем. Јужна Месопотамија постала је позната као Вавилонија и Вавилон је надмашио Нипур као свети град. Царство је ослабило под Хамурабијевим сином Шамсу-Илуном и Вавилон је провео дуг период под доминацијом Асирије, Касите и Еламита. Након што су га Асирци уништили, и затим поново изградили, Вавилон је постао престоница краткотрајног Неовавилонског царства од 609. до 539. године п.н.е. Вавилонско царство на челу са Аморитском династијом након борби против планинских племена успева да поврати контролу и уједини целу Месопотамију. Висећи вртови из Вавилона били су једно од седам чуда древног света. Након пада Неовавилонског царства, град је прешао под власт Ахеменидске, Селеукидске, Партске, Римске и Сасанидске империје.

Процењено је да је Вавилон био највећи град на свету, од око 1770. до око 1670. године пре нове ере, и опет од око 612. до око 320. п.н.е. Он је вероватно био први град који је надмашио популацију од 200.000 становника. Процене за максимални опсег његове површине крећу се од 890 до 900 хектара. Остаци града налазе се у данашњем Хилаху у Бабилској области у Ираку, око 85 км јужно од Багдада, и састоје се од бројних срушених објеката од блатне цигле и других рушевина.

Главни извори информација о Вавилону - екскавација самог налазишта, референце у текстовима клинастим писмом који су нађени на другим местима у Месопотамији, референце у Библији, описи у класичном текстовима (нарочито Херодотовим), и описи из друге руке (који цитирају дело Ктезије и Бероса) - представљају непотпуну и понекад опречну слику древног града, чак и на његовом врхунцу у шестом веку пре нове ере.