Тврђава Камјањец-Подиљски (укр. Кам'янець-Подільська фортеця; пољ. twierdza w Kamieńcu Podolskim) је бивши рутенско - литвански замак и каснија троделна пољска тврђава која се налази у историјском граду Камјањец-Подиљски, Украјина, у историјској области Подоље у западном делу земље. Њено име приписује се корену словенске речи за "камен".

Историјски извештаји датирају замак Камјањец-Подиљски у почетак 14. века, иако су недавни археолошки докази показали постојање човека на том подручју још од 12. или 13. века. Првобитно изграђен да заштити мост који повезује град са копном, замак се налази на врху полуострва исклесаног кривудавом реком Смотрич, формирајући природни одбрамбени систем за историјски део Старог града Камјањец-Подиљски.

Његова локација на стратешкој транспортној раскрсници у Подољу учинила је замак главном метом страних освајача, који су га обновљали како би одговарао њиховим потребама, додајући његову мултикултуралну архитектонску разноликост. Конкретно, комплекс се састоји од Старог града који је утврдио краљ Казимир IV, Старог замка који су обновили краљеви Жигмунд I и Стефан Батори, и Новог замка који су основали краљеви Сигисмунд III и Владислав IV. Међутим, упркос многим архитектонским и инжењерским променама првобитне структуре, замак и даље чини кохерентан архитектонски дизајн, што је чини једном од ретких средњовековних грађевина у савременој Украјини која је релативно добро очувана.

Уз насеље Стари град, замак је наведен као део Националног историјско-архитектонског светилишта „Камјањец“ и Националног еколошког парка „Подиљски Товтри“. Комплекс је кандидат за Унескову светску баштину, номинован 1989. од стране украјинских представника, а такође представља и једно од Седам чуда Украјине. Данас је тврђава најпознатија знаменитост града, која служи као важна регионална и национална туристичка атракција.