Град Тијаванако је био верска и политичка пријестоница Тијаванако културе (500-1200) која се сматра најважнијом културом која је претходила Инкама. Цивилизација Тијаванако је била најдуготрајнија цивилизација смештена у близини језера Титикака, високо у планинама данашњих држава Перуа и Боливије. Тијаванако је једна од навећих археолошких локација Јужне Америке. Површински остаци тренутно покривају око 4 квадратна километра и укључују украшену керамику, монументалне грађевине и мегалитске блокове. На врхунцу моћи била је између 500. и 1000. године. Популација ове локације је вероватно била на врхунцу око 800 године са 10.000 до 20,000 људи. Становништво је нестало око 1000. године н. е. под мистериозним околностима.

Ово место је први пут забележио у писаној историји 1549. године шпански конкистадор Педро Сеза де Леон док је трагао за главним градом Инка Куласујом.

О значењу имена се још расправља. Према мишљењу професора А. Л. Колата изворни назив је био Taypikhala, што је ајмарски за „камен у средишту”, чиме се алудирало како је овај град средиште света. Прави назив града је изгубљен, јер његови становници нису имали писмо. Хегарти и Бересфорд-Џонс сугеришу да је пукински језик највероватније био језик Тијаванака.

Тијаванако је уписан на Унесков списак места Светске баштине у Америци 2000. године, јер „његови монументални остаци сведоче о културном и политичком значају културе која се разликује од свих осталих претколумбовских култура Америка”.