<п><б>пинчо (<смалл>шпански: <спан титлеu003d"Репрезентација у међународном фонетском алфабету (ИПА)" лангu003d"ес-Латн-фонипа">[ˈпинтʃо]) ; дословно „трн“ или „шиљак“), <б>пинтко (<смалл>баскијски: <спан титлеu003d"Репрезентација у међународном фонетском алфабету (ИПА)" лангu003d "еу-Латн-фонипа">[пинтʃо]) или <б>пинцху (<смалл>астурски: <спан титлеu003d"Репрезентација у међународном фонетском алфабету (ИПА)") лангu003d"аст-Латн-фонипа">[ˈпинтʃʊ]) је мала ужина, која се обично једе у баровима, традиционална у северној Шпанији и посебно популарна у Баскији, Навари, Ла Риохи, Кантабрији и Астурији. Обично се једу у кафанама или кафанама као мали залогај док се друже са пријатељима или рођацима; стога имају снажну компоненту дружења, ау Баскији и Навари се обично сматрају каменом темељцем локалне културе и друштва. Они су повезани са тапасима, а главна разлика је у томе што се пинчоси обично 'набоде' ражњем или чачкалицом, често на комад хлеба. Служе се у појединачним порцијама и увек се наручују и плаћају независно од пића. Међутим, није немогуће да се на једном месту налази исти предмет који се зове „пинчо“, а на другом „тапа“. <п>Зову се <и>пинчо јер многи од њих имају <и>пинчо (на шпанском за <и>шиљак), обично чачкалицу — или ражањ за веће сорте — кроз њих. Не треба их мешати са брошетама, које се у Латинској Америци и неким деловима Шпаније такође називају <и>пинцхос; у брошетама, ражањ или чачкалица су потребни да би се храна кувала или држала заједно.