Микеланђелов Давид је Микеланђелово ремек-дело из доба ренесансе које је исклесано у мермеру између 1501. и 1504. године. Статуа, висока 5,17 м са основом, представља библијски лик Давида у тренутку концентрације пред борбу са Голијатом, а исклесана је као симбол средњовековне државе Фиренце. Изворно је постављен испред данашње Палате Векио, седишта фирентинске власти. Скулптура је откривена 8. септембра 1504. године. На првобитном месту од 1910. године налази се реплика скулптуре, а оригинал је од 1873. године, у Галерији Академије (итал. Galleria dell'Accademia) у Фиренци где је заштићен од оштећења.

Микеланђелов Давид је наручен за катедралу у Фиренци и по првобитној идеји био би постављен на један од подупирача (контрафори апсиде) њених зидина као део циклуса монументалних фигура које би украшавале горњи део грађевине. Овај предлог је још из „тречента” (13. века), као што је очигледно из „Погледа на Фиренцу” Андрее да Фиренце, фирентинског сликара који је био један од саветника приликом њене изградње. Још је Донатело добио наруџбу да исклеше Давида у мермеру као део овог пројекта, међутим, овај Давид као и његов парњак Исаија ког је израдио Нани ди Банко су по закључку тадање комисије били исувише малих димензија за ову локацију.

Задатак израде ових фигура у мермеру био је оживљен 1460их, када је вајару Агостину ди Дучу додељен мермерни блок око 5,2 метара висине да исклеса Давида. Агостино, који је вероватно радио по Донателовом моделу, убрзо је напустио делимично исклесани камен, највероватније након Донателове смрти, 1466. године. Блок је на крају додељен Микеланђелу на јавном конкурсу одржаном 1501. године. Далеко од тога да са радило о идеалној наруџби; мермерни блок је био висок али плитак, и Микеланђелов дизајн је морао донекле бити компромитован Агостиновим почетним радом.

Микеланђелов јунак је дечак од шеснаест година који још увек није сасвим одрастао у момка, али са снажним мишићима оних који су већ у том добу били изложени напорном раду. Ремен му лежи преко левог рамена, а камен је још увек у десној руци, мишићи напети а чело наборано и пркосно намрштено.