قبة الصخرة
( Купола на стени )Купола на стени (арапски: قبة الصخرة qubbat aṣ-ṣaẖra, хебрејски: כיפת הסלע Kippat ha-Sela) је исламска светиња која се налази на Храмовној гори у Старом граду Јерусалиму. Првобитно је довршена 691–92. године по налогу Омејадског халифе Абд ел Малика током друге фитне (исламског грађанског рата) на месту Другог Јеврејског храма, уништеног током римске опсаде Јерусалима 70. године. Првобитна купола се срушила 1015. године, а обновљена је 1022.-23. Купола на стени је у основи једно од најстаријих постојећих грађевина исламске архитектуре.
Њена архитектура и мозаици били су рађени по узору на оближње византијске цркве и палате, мада је њен спољни изглед значајно промењен у османском и затим у модерном периоду, пре свега додавањем позлаћеног крова, 1959–61. и поново 1993. На осмоугаону основу грађевине можда је утицала византијска црква трона Маријиног (позната и под називом Катисма на грчком и ал Кадизми на арапском), саграђена између 451. и 458. на путу између Јерус...Read more
Купола на стени (арапски: قبة الصخرة qubbat aṣ-ṣaẖra, хебрејски: כיפת הסלע Kippat ha-Sela) је исламска светиња која се налази на Храмовној гори у Старом граду Јерусалиму. Првобитно је довршена 691–92. године по налогу Омејадског халифе Абд ел Малика током друге фитне (исламског грађанског рата) на месту Другог Јеврејског храма, уништеног током римске опсаде Јерусалима 70. године. Првобитна купола се срушила 1015. године, а обновљена је 1022.-23. Купола на стени је у основи једно од најстаријих постојећих грађевина исламске архитектуре.
Њена архитектура и мозаици били су рађени по узору на оближње византијске цркве и палате, мада је њен спољни изглед значајно промењен у османском и затим у модерном периоду, пре свега додавањем позлаћеног крова, 1959–61. и поново 1993. На осмоугаону основу грађевине можда је утицала византијска црква трона Маријиног (позната и под називом Катисма на грчком и ал Кадизми на арапском), саграђена између 451. и 458. на путу између Јерусалима и Витлејема.
Камен Темељац, над којим је саграђена Купола на стени, има изузетан значај у Аврамским религијама као место са којег је Бог створио свет и првог човека, Адама. Такође се верује да је ово место на коме је Аврам покушао да жртвује свог сина Исака, и као место на коме се манифестује Божја присутност више него на било ком другом месту, ка коме се Јевреји окрећу током молитве. Велики значај овог места за муслимане потиче из традиција које га повезују са стварањем света и веровања да је Ноћно путовање посланика Мухамеда према небу почело са стене у средишту грађевине.
Као једне од локација Светске баштине Унеска, названа је „најпрепознатљивијом знаменитошћу Јерусалима“, заједно са две оближње грађевине Старог града, западним зидом и „ротондом“ у цркви Светог гроба. То је најранија археолошки атестирана верска грађевина коју је саградио муслимански владар, а на натписима зграде налазе се најранији епиграфски натписи ислама и пророка Мухамеда. Натписи су се показали као прекретница, јер су касније постали уобичајена карактеристика у исламским структурама и готово увек спомињу Мухамеда. Купола на стени остаје „јединствени споменик исламске културе у готово свим аспектима“, укључујући и „уметничко дело и као културни и побожни документ“, према историчару Олегу Грабару.
Add new comment