Кинески зид је највећа грађевина на свету. Протеже се од степа средње Азије до Жутог мора, укупном дужином од 8.851 km (главни део 2.450 km), висином од 10 до 16 m, ширином од 8 m, представља најдужи зид на свету, и највећи одбрамбени објекат.

Кинески зид је серија фортификација направљених од камена, цигле сабијене земље, дрвета, и других материјала, генерално изграђених дуж линије у правцу исток-запад дуж историјских северних граница Кине ради заштите Кинеске државе и царства од рација и инвазија различитих номадских група Евроазијских степа. Неколико зидова је било изграђено још у 7. веку п. н. е.; они су касније спојени у један већи и јачи зид, и сад се колективно називају Великим зидом. Посебно добро познат је део зида који је изграђен током 220–206 п. н. е. у време Ћин Ши Хуанга, првог цара Кине. Мало је остало од тог зида. Од тог времена, Велики зид је био поновно грађен, одржаван, и побољшаван. Највећи део постојећег зида потиче из периода династије Минг (1368–1644).

Друге сврхе Великог зида су обухватале граничну контролу, омогућавање наметања царина на добра која су се транспортовала дуж пута свиле, регулација или подстицај трговини, и контрола имиграције и емиграције. Одбрамбене карактеристике Великог зида су биле побољшане конструисањем осматрачких кула, касарни за трупе, гарнизонских постаја, сигнализационих могућности путем дима или ватре, и чињеницом да је пут Великог зида исто тако служио као транспортни коридор.

Велик зид се протеже од Дандонга на истоку до језера Лоп на западу, дуж лука који грубо обележава јужну ивицу унутрашње Монголије. Свеобухватна археолошка истраживања, користећи напредне технологије, су произвела закључак да су Минг зидови дуги 8850 km. Он је сачињен од 6259 km делова стварног зида, 359 km ровова и 2232 km природних одбрамбених баријера, као што су планине и реке. Једно друго археолошко истраживање је утврдило да целокупни зид са свим његовим гранама има дужину од 21,196 km.