Диоклецијанова палата је грађевина у Сплиту, у Далмацији, данашња Хрватска коју је изградио цар Диоклецијан у 3. веку.

Диоклецијан је дао да се ова велика палата сазида како би у њој провео последње године живота после абдикације 1. маја 305. Саграђена је у заливу који се налази на јужној страни малог полуострва који задире у Јадранско море са далматинске обале, 6,5 km удаљеном од Солина, главног града римске провинције Далмације. Терен на коме је палата саграђена се благо нагиње ка мору. То је типично карстни терен, ниски кречњачки гребени који се пружају од истока ка западу с пукотином од лапорца између њих.

Ова палата је данас срце унутрашњег града Сплита где се могу наћи најзначајније историјске грађевине. Важност Диоклецијанове палате далеко надилази њен локални значај због добре очуваности и грађевина из каснијих историјских периода, од римских времена па надаље, који дају посебну драж старом Сплиту. Палата је једна од најпознатијих архитектонских и културних грађевина на хрватској јадранској обали и заузима значајно место у медитеранској, европској и светској баштини.

У новембру 1979. УНЕСКО је прихватио предлог да се историјски центар Сплита, саграђен око палате, укључи на листу Светске баштине.

Основа палате је неправилни правоугаоник с кулама на западном, северном и источном прочељу. Она комбинује вредности луксузне виле с војничким логором, са широким капијама и осматрачницама. Палата је окружена зидинама, и у своје време је у њој становало преко 9.000 људи.

Једино јужно прочеље, које се уздиже директно са, или врло близу мора, није заштићено зидовима. Развијена архитектонска композиција галерија с аркадама на вишим спратовима разликује се од грубљег изгледа остала три прочеља. Монументалне капије у средини сваког од ових зидова воде до унутрашњег дворишта. Јужна Морска капија је једноставнијег изгледа и мањих димензија од остале три. Вероватно је њена првобитна намена била да буде приватни императоров пролаз ка луци или као улаз за снабдевање.

Вода за палату довођена је из реке Јадра близу Солина. И данас се могу видети импресивни остаци аквадукта дуж пута од Сплита до Солина. Акведукт је знатно рестауриран у 19. веку.

Британски неокласицистички архитект Роберт Адам је испитао остатке палате и 1764. објавио књигу „Рушевине палате цара Диоклецијана у Сплиту у Далмацији“ (Ruins of the Palace of the Emperor Diocletian at Spalatro in Dalmatia).