Сри Ланка, званично Демократска Социјалистичка Република Сри Ланка (раније име Цејлон, а позната и према индијскоме изговору као Шри Ланка), острвска је држава у јужној Азији. Северозападно од Сри Ланке налази се Индија а југозападно је Малдивски архипелаг. Писана историја Сри Ланке дужа је од 3.000 година али постоје и теорије да су на овом острву постојале преисторијске људске насеобине пре 125.000 година. Захваљујући свом географском положају и обали погодној за изградњу лука имала је велики стратешки значај од древног Пута свиле до Другог светског рата.

Сри Ланка је мултикултурна земља, у којој се среће мноштво религија, народа и језика. У њој живе Синхалези, Сриланкански и индијски Тамили, Маври, Бургери, Малајци, Кафири и домородачки народ Веда. На острву је присутно богато будистичко наслеђе а најстарији будистички спис у Сри Ланки је Палијски канон настао 29. године пре нове ере. Новију историју земље обележио је тридесетогодишњи грађански рат завршен 2009. године победом владиних снага над организацијом Ослободилачки тигрови тамилског илама.

По друштвеном уређењу Сри Ланка је унитарна република са председничким системом. Законодавна власт је смештена у Сри Џајаварденепура Котеу, предграђу пословног средишта и највећег града у држави Коломба. Сри Ланка је значајан произвођач чаја, кафе, драгуља, кокоса, гуме и цимета. Острво обилује тропским шумама и разноврсним крајоликом са богатом флором и фауном.

Сри Ланка има дугу историју у међународној сарадњи, као оснивач Јужноазијске асоцијације за регионалну сарадњу и једна од чланица Уједињених нација, Комонвелта, Г77, и Покрета несврстаних. Једина је земља у јужној Азији која има висок индекс хуманог развоја.