Delta Dunării
( Делта Дунава )Делта Дунава (рум. Delta Dunării; укр. Дельта Дунаю) је друга највећа делта у Европи, одмах после делте Волге.
Дунав се на око 70 km од свог ушћа дели на два крака — Чилиу и Тулчу. Тулћа се након тога дели на рукавце Светог Ђорђа, који се у Дунав улива двоструким ушћем, и на Сулину најпогоднију за пловидбу. То су главне притоке делте Дунава — друге највеће реке у Европи. Дунав повезан каналом са луком у Констанци важан је пловни пут за Румунију и све остале земље кроз које тече та река као и пловни пут Рајна — Мајна — Дунав, а ово укључује и Србију.
Сама делта има површину од 4.170 km² од чега 3465 km² отпада на Румунију, а остало Украјини. Слана језера често се прикључују овом подручју, а са њима има око 4.400 km². Око 2.000 km² делте је испод висине мора, тако да уз малу густину насељености ова чињеница придодаје изгледу...Read more
Делта Дунава (рум. Delta Dunării; укр. Дельта Дунаю) је друга највећа делта у Европи, одмах после делте Волге.
Дунав се на око 70 km од свог ушћа дели на два крака — Чилиу и Тулчу. Тулћа се након тога дели на рукавце Светог Ђорђа, који се у Дунав улива двоструким ушћем, и на Сулину најпогоднију за пловидбу. То су главне притоке делте Дунава — друге највеће реке у Европи. Дунав повезан каналом са луком у Констанци важан је пловни пут за Румунију и све остале земље кроз које тече та река као и пловни пут Рајна — Мајна — Дунав, а ово укључује и Србију.
Сама делта има површину од 4.170 km² од чега 3465 km² отпада на Румунију, а остало Украјини. Слана језера често се прикључују овом подручју, а са њима има око 4.400 km². Око 2.000 km² делте је испод висине мора, тако да уз малу густину насељености ова чињеница придодаје изгледу делте и њеној очуваности.
Ова делта је право царство река, речица, бара, мочвара, језера, лагуна, залива, мртваја и сл.
Флора и фауна овде су богате, а најуочљивија је биљка шаш. Ово подручје је заштићено и дом је многобројним врстама птица. Преко 40 разних врста риба обитава у делти, па се 50% улова рибе обавља на подручју делте. У крајолику још превладавају шаш, трска, као и бројне ветрењаче. Узгој трске је економски врло важан. У седамдесетима производња је била око 330.000 тона годишње. У делти живи тек око двадесетак хиљада људи, па већих градова и нема.
Године 1991. ова делта је уврштена у УНЕСКО-в списак места Светске баштине, као место великог природног значаја.
Add new comment