Бру на Бојн (ир. Brú na Bóinne) група је неолитских споменика у округу Мид, у покрајини Ленстер, у Ирској, који су изграђени око 3500—3200 године п. н. е. пре египатских пирамида. То је највећи и један од најважнијих мегалитских праисторијских археолошких локалитета у Европи, и због тога је 1993. године уврштен на УНЕСКО-в списак Светске баштине у Европи. Њени неолитске громиле, менхири и долмени су изграђени захваљујући познавању основаних астрономских и научних спознаја, што је најочигледније на подземној гробној дворани Њугранџ.

Локалитет окружује река Бојн с три стране, а са северне стране њеном притоком, реком Маток. Тако да је потпуно окружен водом често се назива и ”Завој реке Бојн“, што је неправилан превод ирског назива ”Brú na Bóinne“ што заправо значи ”Палата Бојн“.

Локалитет се састоји од 40 подземних гробних дворана и других споменика од којих су најпознатији концентрисани на северној страни реке (Њугранџ, Ноут, Доут), који су славни и због велике колекције неолитских уметности које су пронађене ту. Ови тумули су грађени на завоју реке и постоје докази да су изграђени од камења с још старијих грађевина, попут мезолитског каменог оруђа. Такође су посвећивани вековима после о чему сведоче гробни дарови из бронзаног, гвозденог, римског доба, па чак и средњег века.

Средишња и највећа гробна хумка Њугранџ је попут друге две велике хумке (Ноут и Доут) изграђен у складу с поравнањем равнодневнице (попут (Стонхенџа у Енглеској), али и други споменици (Когале кромле, Таунлејхол, Монкњутаун, ритуално језеро и др.) такође имају астрономски одређену типографију.