Борободур (често и Боробудур) је највећи будистички храм у Југоисточној Азији. Ова велика пирамида се налази у централном делу острва Јава у Индонизији. Храм се састоји од девет наслаганих платформи, шест квадратних и три кружне, са средишњом куполом на врху. Храм је украшен је са 2672 рељефне плоче и 504 статуе Буде. Централна купола окружена је 72 статуе Буде, од којих свака седи унутар перфориране ступе. Вековима је била прекривена вулканским пепелом док је Европљани нису откопали. У периоду између 1973. и 1983. је спроведен велики програм обнове. Унеско је 1991. године ставио овај храм на листу светске културне баштине. На квадратној основи чије стране су дуге 123 m уздиже се укупно девет спратова. На зидовима прве четири степенасте терасе налази се рељеф чија је укупна дужина 5 km и приказује Будин живот. Изнад ових, уздижу се следеће три концентрично саграђене терасе с укупно 72 ступе од којих главна има пречник 11 метара.

Пирамида је вероватно грађена између 750. и 850. године за време владавине династије Саилендра. Дизајн храма следи јаванску будистичку архитектуру, који спаја индонежански домородачки култ обожавања предака Индонезије и будистички концепт достизања Нирване. Храм демонстрира утицаје гуптанске уметности чиме се одражава утицај Индије на регион, али има довољно аутохтоних сцена и елемената да Борободур постане једиствено индонезијско здање. Монумент је светилиште Буде и место будистичког ходочашћа. Ходочасничко путовање започиње у подножју споменика и следи стазом око споменика, уздижући се на врх кроз три нивоа симболичне будистичке космологије: камадату (свет жеља), рупадату (свет облика) и Арупадату (свет безобличности). Монумент води ходочаснике кроз опсежни систем степеништа и ходника са 1.460 наративних рељефних плоча на зидовима и балустрадама. Борободур има један од највећих и најпотпунијих колекција будистичких рељефа на свету.

Докази указују на то да је Борободур саграђен у 9. веку, а потом напуштен након пропадања хиндуистичких краљевстава у 14. веку на Јави и преласка Јаванаца у ислам. Светска сазнања о његовом постојању подстакао је Сер Томас Стамфорд Рафлес 1814. године, тада британски владар Јаве, кога су локални Индонежани саветовали о његовој локацији. Борободур је од тада сачуван путем неколико рестаурација. Највећи пројекат рестаурације предузели су између 1975. и 1982. године Индонежанска влада и Унеско, а потом је монумент уписан као Унескова локација светске баштине. Борободур је највећи будистички храм на свету, а сврстава се са Баганом у Мјанмару и Ангкор Ватом у Камбоџи као једно од великих археолошких налазишта југоисточне Азије. Борободур је и даље популаран као одредиште ходочашћа, а будисти у Индонезији славе Дан Весака код овог монумента. Борободур је једна од најпосећенијих туристичких атракција Индонезије.