Αλέξανδρος ο Μέγας ( Александар Велики )
Александар III Македонски (стгрч. Ἀλέξανδρος ὁ Μέγας [Aléxandros ho Mégas] или Μέγας Ἀλέξανδρος [Mégas Aléxandros]; 20/21. јул 356. п. н. е. — 10/11. јун 323. п. н. е.), познатији као Александар Велики био је краљ античке грчке Краљевине Македоније и члан династије Аргијада. Рођен је у Пели 356. п. н. е. и наследио је свог оца краља Филипа II на престолу када је имао 20 година. Већину владајућих година провео је на војној кампањи без преседана кроз Азију и североисточну Африку, и створио је једно од највећих царства античког света када је имао око 30 година, које се протезало од Грчке до северозападне Индије. Александар је био непоражен у борбама и широко се сматра једним од најуспешнијих војних команданата историје.
Током своје младости, Александар је био учен од стране Аристотела све до своје 16. године. Након убиства Филипа 336. п. н. е., Александар је наследио свог оца, а такође и велико и јако краљевство и искусну војску. Александар је постао главни генерал Грчке и искористио је ово овлашћење да покрене Панхеленија пројекат свог оца да води све Грке у освајању Персије. 334. п. н. е., Александар је напао Ахеменидско царство (Персијско царство) и започео је низ освајања који су трајали десет година. После освајања Анадолије, Александар је разбио моћ Персије у низу одлучујућих битака, а нарочито у биткама код Иса и код Гаугамеле. Затим је свргнуо персијског краља Дарија III и освојио је цело Ахеменидско царство. У том тренутку, његова империја се протезала од Јадранског мора до реке Инд.
Александар је настојао да стигне до "краја света и Великог мора" и напао је Индију 326. п. н. е., освајајући важну победу над краљем Порусом у бици код Хидаспа. Александар се на крају ипак вратио на захтев својих трупа. Преминуо је у Вавилону 323. п. н. е., граду који је планирао да начини за своју престоницу, без спровођења низа планираних кампања које би започеле инвазијом на Арабију. У следећим годинама након његове смрти, низ грађанских ратова распорио је његово царство, што је резултирало успостављањем неколико држава којим су управљали Дијадоси, Александрови преживели генерали и наследници.
Read moreАлександар III Македонски (стгрч. Ἀλέξανδρος ὁ Μέγας [Aléxandros ho Mégas] или Μέγας Ἀλέξανδρος [Mégas Aléxandros]; 20/21. јул 356. п. н. е. — 10/11. јун 323. п. н. е.), познатији као Александар Велики био је краљ античке грчке Краљевине Македоније и члан династије Аргијада. Рођен је у Пели 356. п. н. е. и наследио је свог оца краља Филипа II на престолу када је имао 20 година. Већину владајућих година провео је на војној кампањи без преседана кроз Азију и североисточну Африку, и створио је једно од највећих царства античког света када је имао око 30 година, које се протезало од Грчке до северозападне Индије. Александар је био непоражен у борбама и широко се сматра једним од најуспешнијих војних команданата историје.
Током своје младости, Александар је био учен од стране Аристотела све до своје 16. године. Након убиства Филипа 336. п. н. е., Александар је наследио свог оца, а такође и велико и јако краљевство и искусну војску. Александар је постао главни генерал Грчке и искористио је ово овлашћење да покрене Панхеленија пројекат свог оца да води све Грке у освајању Персије. 334. п. н. е., Александар је напао Ахеменидско царство (Персијско царство) и започео је низ освајања који су трајали десет година. После освајања Анадолије, Александар је разбио моћ Персије у низу одлучујућих битака, а нарочито у биткама код Иса и код Гаугамеле. Затим је свргнуо персијског краља Дарија III и освојио је цело Ахеменидско царство. У том тренутку, његова империја се протезала од Јадранског мора до реке Инд.
Александар је настојао да стигне до "краја света и Великог мора" и напао је Индију 326. п. н. е., освајајући важну победу над краљем Порусом у бици код Хидаспа. Александар се на крају ипак вратио на захтев својих трупа. Преминуо је у Вавилону 323. п. н. е., граду који је планирао да начини за своју престоницу, без спровођења низа планираних кампања које би започеле инвазијом на Арабију. У следећим годинама након његове смрти, низ грађанских ратова распорио је његово царство, што је резултирало успостављањем неколико држава којим су управљали Дијадоси, Александрови преживели генерали и наследници.
Александрово наследство обухвата културну дифузију и синкретизам који је изазвао његова освајања, као што је грчко-будизам. Оснивао је двадесетак градова који су носили његово име, а нарочито Александрија у Египту. Александрово насеље грчких колониста и резултирајуће ширење грчке културе на истоку резултирале су новом хеленистичком цивилизацијом, чији су аспекти и даље били евидентни у традицији Византијског царства средином 15. века и присуству грчких говорника у централној и источној Анадолији до 1920-их. Александар је постао легендаран као класични херој у калупу Ахила, и спомиње се значајно у историји и митским традицијама грчке и негрчке културе. Александар је постао легендарни заповедник, са којим су се војни команданти упоређивали, а војне академије широм света и даље уче његове тактике. Александар Велики се често налази међу најутицајнијим људима у историји.