Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, а са Косметом око 9 милиона. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута српски динар.

Након словенског досељавања на Балкан (током 6. и 7. века), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Средњовековна Србија је 1217. године постала краљевина, а врхунац је достигла 1346. године, проглашењем царства. Након турске најезде, Српска деспотовина је опстала до 1459. године, када је потпала под власт Османског царства. До средине 16. века, целокупно подручје данашње Србије потпало је под османску власт. Крајем 17. и почетком 18. века, Хабзбуршка монархија је потиснула турску власт из Бачке, Срема и Баната, а привремено и из централне Србије. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је 1878. године стекла државну независност, а 1882. године је постала краљевина. Ослобођење Старе Србије (Рашка, Косово и Метохија) остварено је 1912. године.

Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабзбуршком круновином Војводином (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно Уставу Србије из 2006. и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, Азијске банке инфраструктурних инвестиција, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године. Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).