Исланд (исл. Ísland) независна је острвска држава смештена на граници између Атлантског и Северног леденог океана, на северозападу европског континента. Држава обухвата територију површине око 103.000 km², а поред главног острва у њеном саставу се налази још 36 мањих острва. Са популацијом од свега око 350.000 (према проценама из 2018), односно у просеку са око 3,2 становника по квадратном километру, Исланд је не само најређе насељена држава у Европи, већ и једна од 20 најређе насељених држава на свету. Готово две трећине популације живи у главном и највећем граду Рејкјавику и његовој ближој околини, а већи градови су још и Коупавогир, Хабнарфјердир и Акирејри. Основу популације чине Исланђани, народ германског порекла, а највећа национална мањина су Пољаци који су се на острво у знатнијем броју доселили почетком XXI века.

Геолошки гледано Исланд је острво вулканског порекла смештено на сеизмички веома активном и нестабилном подручју Средњоатлантског гребена. Његов рељеф је последица константне колизије вулканског и глацијалног процеса, због чега је острво познато под називом „земља ватре и леда”. Исланд је познат по својим активним вулканима (Хекла, Ејафјадлајекидл, Суртсеј), геотермалним изворима, ледницима (Ватнајекидл, Лангјекидл) и фјордовима. Иако се налази тек нешто јужније од Арктичког поларника, захваљујући топлој Голфској струји која протиче крај његових обала, приобални делови Исланда имају умерену климу са прохладним летима. Највећи део земље налази се у зони тундре.

Према средњовековном рукопису Ланднаумабоук („Књига о насељавању”) први насељеници острва били су нордијски колонизатори који су се 874. године предвођени Ингоулвиром Артнарсоном населили на југозападу острва, код данашњег Рејкјавика. Најјача имиграциона струја на острву и током наредних неколико векова долазила је из Норвешке, а колонизатори су са собом доводили и слуге и робове углавном гелског порекла. Прва исландска држава, Исландска Слободна Држава, формирана је око 930. године када су се на локалитету Тингвелир по први пут састале локалне старешине основавши Алтинг (веће), званично најстарију народну скупштину на свету. Након скоро три века самосталности, средином XIII века, острво постаје прво делом Норвешке Краљевине, потом Калмарске Уније, а од прве половине XVI века и Данске. Године 1918. острво обнавља своју независност са оснивањем Краљевине Исланд, парламентарне монархије на чијем челу је званично био дански краљ Кристијан X. Становници острва су се на референдуму одржаном у јуну 1944. определили за укидање монархије и успостављање републике. У првим деценијама независности, Исланд је био једна од најсиромашнијих европских држава чија привреда се ослањала искључиво на рибарство и скромну пољопривреду. Успешно спроведена индустријализација рибарског сектора и новац из пројекта „Маршаловог плана” за обнову после Другог светског рата, у кратком времену су Исланд претворили у једну од најразвијенијих и најздравијих светских економија. Током 1994. Исланд постаје чланом Европске економске заједнице, што је довело до диверзификације националне привреде и интензивног развоја финансијског сектора.

Исландска привреда почива на тржишној економији са релативно ниским стопама опорезивања. Држава спроводи нордијски социјални систем који свим грађанима омогућава једнак приступ здравственим и образовним институцијама. Исланд се налази на врху свих лествица у сфери економских, политичких и друштвених слобода и родне равноправности. Исландска лутеранска црква, која има званичан статус националне цркве, прва је хришћанска црквена заједница на чијем челу се као надбискуп налази жена. Године 2016. Исланд је по степену друштвеног развоја сврстан на девето место према Индексу хуманог развоја УН-а, односно на прво место Индекса глобалног мира. Привреда у потпуности почива на обновљивим изворима енергије, а у новије време туризам постаје једна од водећих привредних делатности.

Исландска култура је у најужој вези са својим скандинавским коренима, а већина исландског становништва су потомци првобитних нордијских и гелских досељеника. Исландски језик, који припада подгрупи северногерманских језика, проистекао је из старонордијског језика и данас је најближи неким дијалектима норвешког, те ферјајрском језику. Један од најпознатијих симбола исландске културе су средњовековне исландске саге, а посебно збирка Саге о Исланђанима које се сматрају бисером средњовековног литерарног стваралаштва на тлу северне Европе.

Исланд је пуноправни члан НАТО-а и једина чланица тог војног савеза која званично нема војску, уз изузетак лако наоружане обалне страже која се брине о сигурности националних граница.