Stećak ( Стећак )

Стећци (једнина: стећак или стојећак камен, кам, биљег, мрамор) су средњовековни надгробни споменици у облику великих каменова, понекад са уклесаним сликовним украсима или натписима. Налазе се највећим делом на просторима данашње Босне и Херцеговине као и Србије, Црне Горе и Хрватске, а настајали су од XII до самог почетка XVI века.

До сада је пронађено више од 66.478 стећака, од чега преко 58.547 на подручју данашње Босне и Херцеговине. Највећа концентрација стећака је у Херцеговини (Невесиње, Билећа, Столац, Требиње, Гацко, долина Неретве итд.) а најпознатија некропола је Радимља која се налази недалеко од Стоца. У Србији се стећци углавном налазе у Рашкој области или западној Србији (у златиборском крају). На Златибору стећци постоје готово у сваком селу, иако су многи коришћени као грађевински материјал. Стећци су тежине од 100kg до 32 тоне. Најславнији појединачни стећак је Згошћански стећак, нађен у околини Какња, који се налази у Земаљском музеју у Сарајеву. Он нема натпис, а због изузетне украшености неки истраживачи, као Ђорђе Стратимировић, сматрају да је реч о гробу Стјепана II Котроманића.

Више од 5600 стећака је украшено и то најчешће: повијеном лозицом, розетама, крстовима, штитовима и мачевима, луком и стрелом, људским и животињским фигурама, сценама лова на јелене, сценама турнира, геометријским орнаментима и слично.

Од укупно 363 стећка са натписима, преко 350 стећака носи натписе ћириличним писмом.

Дана 15. јула 2016. стећци су уписани на УНЕСКО-ву листу светске културне баштине, као заједничко благо Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије и Црне Горе.