鎖国 ( Сакоку )

Сакоку (鎖国, "затворена земља") била је изолациона политика Јапана, која је налагала да ниједан странац не сме да уђе у Јапан нити иједан Јапанац сме да га напусти под претњом смртне казне. Политику је успоставио шогунат Токугава под владавином шогуна Тогугаве Ијемицуа, која је кроз неколико донесених едикта и закона трајала од 1633. до 1853. године. Крај ове забране обележава се доласком црних бродова адмирала Метју Перија, који, под претњом силе, отвора границе Јапана за западну трговину. Након потписивања споразума из Канагаве, сакоку престаје да постоји, али, будући да је Јапанцима и даље било забрањено да напусте Јапан, њена званична политика се завршава тек након доласка периода Меиџи обнове (1868).

Термин сакоку потиче од манускрипта Сакоку-рон (「鎖国論」) који је написао јапански астроном Шизуки Тадао (志筑忠雄) током 1801. године. Шизуки је употребио ову реч преводећи текстове из 17. века немачког путника Енгелберта Кемпфера о Јапану.

Јапан није био потпуно изолован под „сакоку“ политиком. То је био систем, којим су шогунат и неки ханови (феудалних области) ограничавали трговину и спољне односе. Била је дозвољена трговина са Холанђанима и Кинезима у Нагасакију, док је трговинска размена са Корејом одржавана преко области Цушима (данас део префектуре Нагасаки). Трговало се и са Аинима на Хокаиду на северу, али и са краљевством Рјукју, преко области Сацуме на југу.