انقلاب ۱۳۵۷ ( Иранска револуција )

Иранска револуција (такође позната као Исламска револуција, перс. انقلاب اسلامی) била је револуција која је трансформисала Иран из краљевине под вођством шаха Мохамеда Резе Пахлавија, у исламску републику под ајатолахом Рухолахом Хомеинијем, вођом револуције и оснивачем исламске републике.

Мада неки сматрају да револуција још траје, може се рећи да је отпочела јануара 1978. са првим великим протестима, а завршила се усвајањем новог теократског устава - чиме је Хомеини постао врховни вођа земље - децембра 1979. У међувремену, Мохамед Реза Пахлави је побегао из земље јануара 1979. након што су штрајкови и протести паралисали земљу, и 1. фебруара 1979, ајатолах Хомеини се вратио у Техеран да поздрави неколико милиона Иранаца. Коначни крај династије Пахлави се догодио убрзо затим (11. фебруара) када је иранска војска прогласила „неутралност” након што су герилске и побуњеничке снаге надјачале снаге верне шаху. Иран је званично постао исламска република 1. априла, 1979. када су Иранци у великој већини подржали ту одлуку на референдуму.

Револуција је била јединствена по изненађењу које је произвела у свету: недостајала је већина уобичајених узрока револуције - пораз у рату, економска криза, побуна сељака, незадовољна војска; дошло је до великих промена великом брзином; збачен је режим за који се сматрало да га чврсто чува издашно финансирана војска и безбедносне службе; и стара монархија је замењена исламском теократијом. Исход, исламска република „под вођством осамдесетогодишњег религиозног учењака у изгнанству”, је био, како је то један научник рекао „исход који тек треба објаснити”.

Не тако јединствена, али снажнија је расправа око резултата револуције. Називана је „трећом великом револуцијом у историји”, након Француске и Бољшевичке револуције. За неке она представља еру хероизма и жртвовања, која је донела ништа мање него заметак светске исламске државе, „савршени модел блиставог, хуманог и божанског живота... за све људе на свету”. Са друге стране, неки Иранци виде револуцију као време када „смо сви на пар година изгубили разум” и нанета је штета економији и светском угледу Ирана, од кога земља тек треба да се опорави.