Ирвас

Ирвас (лат. Rangifer tarandus) је врста јелена, јединог представника своје потпородице који насељава тундре северне Евроазије, Северне Америке и Гренланда. Ово је једина врста јелена у којој и мужјаци и женке имају рогове. Северноамеричког карибуа неки стручњаци сматрају истом врстом, док га други, на основу упадљивих разлика третирају као одвојену врсту. Сигурно је да постоји чак 20 подврста, којима маса варира од 60 до 300 килограма.

R. tarandus варира по величини и боји од најмање подврсте, Свалбардског ирваса, до највећег, бореалног шумског карибуа. Северноамерички опсег карибуа протеже се од Аљаске преко Јукона, Северозападних територија и Нунавута до бореалних шума и јужно кроз канадске Стеновите планине. Карибу неплодног тла, грантов карибу и пири карибу живе у тундри, док плашљиви бореални шумски карибу преферира бореалну шуму. Грантов карибу и карибу неплодног тла формирају велика стада и предузимају дуге сезонске миграције од родних места до летњих и зимских хранилишта у тундри и тајги. Миграције стада грантовог карибуа су међу најдужим од свих сисара. Карибуи неплодног тла се такође налазе на Китаји на Гренланду, али већа стада су на Аљасци, Северозападним територијама и Нунавуту.

Тајмирско стадо ирваса сибирске тундре (R. t. sibiricus) у Русији је највеће стадо дивљих ирваса на свету, које варира између 400.000 и 1.000.000. Оно што је некада било друго највеће стадо је миграторно стадо бореалног шумског карибуа (R. t. caribou) реке Џорџ у Канади, са ранијим варијацијама између 28.000 и 385.000. Од јануара 2018. године, процењено је да је у стаду реке Џорџ остало мање од 9.000 животиња, како је известила Канадска радиодифузна корпорација. Њујорк Тајмс је у априлу 2018. известио о нестанку јединог крда јужних планинских шумских карибуа у суседним Сједињеним Државама, при чему је то крдо стручњак назвао „функционално изумрлим“ након што се величина стада смањила на само три животиње. Након што је последња јединка, женка, пребачена у центар за рехабилитацију дивљих животиња у Канади, сматрало се да је шумски карибу истребљен из континенталних Сједињених Држава.

Неке подврсте су ретке, а две су већ изумрле: карибу са острва краљице Шарлоте у Канади и карибу источног Гренланда са источног Гренланда. Историјски гледано, распон седентарних бореалних шумских карибуа покривао је више од половине Канаде и северних држава континенталних Сједињених Држава. Шумски карибуи су нестали из већине свог првобитног јужног подручја и 2002. године их је Комитет за статус угрожених дивљих животиња у Канади (COSEWIC) означио као угрожене. Организација Животна средина Канаде је известила 2011. године да је у Канади остало приближно 34.000 бореалних шумских карибуа у 51 опсегу. Стада ирваса сибирске тундре такође су у опадању, а IUCN сматра да врста Rangifer tarandus има рањив статус.

Read more

Ирвас (лат. Rangifer tarandus) је врста јелена, јединог представника своје потпородице који насељава тундре северне Евроазије, Северне Америке и Гренланда. Ово је једина врста јелена у којој и мужјаци и женке имају рогове. Северноамеричког карибуа неки стручњаци сматрају истом врстом, док га други, на основу упадљивих разлика третирају као одвојену врсту. Сигурно је да постоји чак 20 подврста, којима маса варира од 60 до 300 килограма.

R. tarandus варира по величини и боји од најмање подврсте, Свалбардског ирваса, до највећег, бореалног шумског карибуа. Северноамерички опсег карибуа протеже се од Аљаске преко Јукона, Северозападних територија и Нунавута до бореалних шума и јужно кроз канадске Стеновите планине. Карибу неплодног тла, грантов карибу и пири карибу живе у тундри, док плашљиви бореални шумски карибу преферира бореалну шуму. Грантов карибу и карибу неплодног тла формирају велика стада и предузимају дуге сезонске миграције од родних места до летњих и зимских хранилишта у тундри и тајги. Миграције стада грантовог карибуа су међу најдужим од свих сисара. Карибуи неплодног тла се такође налазе на Китаји на Гренланду, али већа стада су на Аљасци, Северозападним територијама и Нунавуту.

Тајмирско стадо ирваса сибирске тундре (R. t. sibiricus) у Русији је највеће стадо дивљих ирваса на свету, које варира између 400.000 и 1.000.000. Оно што је некада било друго највеће стадо је миграторно стадо бореалног шумског карибуа (R. t. caribou) реке Џорџ у Канади, са ранијим варијацијама између 28.000 и 385.000. Од јануара 2018. године, процењено је да је у стаду реке Џорџ остало мање од 9.000 животиња, како је известила Канадска радиодифузна корпорација. Њујорк Тајмс је у априлу 2018. известио о нестанку јединог крда јужних планинских шумских карибуа у суседним Сједињеним Државама, при чему је то крдо стручњак назвао „функционално изумрлим“ након што се величина стада смањила на само три животиње. Након што је последња јединка, женка, пребачена у центар за рехабилитацију дивљих животиња у Канади, сматрало се да је шумски карибу истребљен из континенталних Сједињених Држава.

Неке подврсте су ретке, а две су већ изумрле: карибу са острва краљице Шарлоте у Канади и карибу источног Гренланда са источног Гренланда. Историјски гледано, распон седентарних бореалних шумских карибуа покривао је више од половине Канаде и северних држава континенталних Сједињених Држава. Шумски карибуи су нестали из већине свог првобитног јужног подручја и 2002. године их је Комитет за статус угрожених дивљих животиња у Канади (COSEWIC) означио као угрожене. Организација Животна средина Канаде је известила 2011. године да је у Канади остало приближно 34.000 бореалних шумских карибуа у 51 опсегу. Стада ирваса сибирске тундре такође су у опадању, а IUCN сматра да врста Rangifer tarandus има рањив статус.

Арктички народи су зависили од карибуа за храну, одећу и склониште, као што су Карибу Инуити, Инуити који живе у унутрашњости региона Кивалик у северној Канади, Карибу клан у Јукону, Инупијати, Инувијалуити, Хани, Северни Тутчони и Гвичини (који су пратили Грантове карибуе миленијумима). Лов на дивље ирвасе и узгој полуприпитомљених ирваса важни су за неколико арктичких и субарктичких народа као што су Духалари због меса, коже, рогова, млека и транспорта. Сами народ (Сапми) је такође вековима зависио од узгоја ирваса и риболова. У Сапмију се ирваси користе за вучу палка, нордијских санки.

Мужјаци („бикови“) и женке („краве“) ирваса могу обновити своје рогове годишње, иако удео женки којима расту рогови увелико варира између популација и сезона. Рогови су обично већи код мужјака. У традиционалној божићној легенди Сједињених Држава, ирваси Деда Мраза вуку санке кроз ноћно небо како би помогли Деда Мразу да испоручи поклоне доброј деци на Бадње вече.

Destinations