Панамски канал (шп. Canal de Panamá) ископан је у периоду од 1883. до 1914. Дуг је 82 km и простире се кроз Панамски земљоуз, повезујући Атлантски и Тихи океан. Панамски канал, као најкраћи морски пут између Тихог и Атлантског океана, прокопан је на панамској превлаци у Средњој Америци. Због кривудавог облика Панаме, Атлантски океан је на северној, а Тихи океан на јужној страни канала, што је супротно од уобичајене оријентације ових океана према Америчком континенту. На најужем месту је широк 91,5 m, а на најширем 350 m. Дубина износи 13,7 m. Уз Суецки канал представља једну од најважнијих поморских артерија света. Један од највећих и најтежих грађевинских пројеката икада изведених, имао је огроман утицај на поморски саобраћај између два океана.

Канал просеца кроз Панамски земљоуз и поспешује поморску трговину. Каналске капије се налазе на оба краја ради подизања бродова до нивоа Гатун језера, једног вештачког језера креираног ради редуковања количине ископавања неопходних за изградњу канала, 26 m (85 ft) изнад нивоа мора, и затим спуштања бродова на другом крају. Оригиналне капије су биле 34 m (110 ft) широке. Треће, шире траке капија је биле конструисане између септембра 2007. и маја 2016. године. Проширени канал је започео комерцијалне операције 26. јуна 2016. године. Нове капије омогућавају транзит већих, пост-панамакс бродова, који имају капацитет преноса знатно веће количине терета.

Франсуска је почела рад на каналу 1881, али су радови обустављени због инжењерских проблема и високе стопе морталитета радника. Сједињене Државе су преузеле пројекат 1904. године и канал је био отворен 15. августа 1914. године. Изградња овог канала се сматра једним од најтежих инжењерских пројеката икада предузетих. Панамски канал представља пречицу која је значајно скратила време путовања бродова између Атлантског и Тихог океана, омогућавајући им да избегну дуготрајне, опасне руте око Рта Хорна, најјужнијег дела Јужне Америке, кроз Дрејков пролаз или Магеланов мореуз.

Колумбија, Француска, и касније Сједињене Државе контролисале су територију око канала током конструкција. САД су наставиле да контролишу канал и околну зону Панамског канала док Торихос-Картеров уговор из 1977. године није формализовао уручивање те територије Панами. Након периода заједничке америчко–панамске контроле, године 1999. је канал преузела Панамска влада. Употребом канала сада управља и државна организација Панамска каналска управа.

Годишњи саобраћај се увећао са око 1.000 бродова 1914. године, када је канал отворен, на 14.702 пловила 2008, са укупних 333,7 милиона тона према универзалном мерном систему Панамског канала (PC/UMS). До 2012, више од 815.000 пловила је прошло кроз канал. Потребно је 11,38 сати да се прође кроз Панамски канал. Америчко друштво грађевинских инжењера је рангирало Панамски канал као једно од седам чуда модерног света.