Катарски крсташки рат

Катарски крсташки рат или Албижански поход (1209.-1229.), представљао је рат, који је започела Римокатоличка црква против катара или патарена у Лангдоку на југу Француске. Катарско веровање је сматрано за јерес. Степен насиља према катарима је био екстремно велик, чак и према средњовековним стандардима. На почетку рата крсташи су побили цели један град Безје од 10.000 становника. Касније су спаљивали и живе и мртве катаре.

Црква је понудила то подручје севернофранцуским племићима и француском краљу Филипу Августу, који су деловали као римокатолички плаћеници. Територија Француске тим ратом постаје готово дупло већа. Француска је добила подручја, која су имала ближе културне и језичке везе са Каталонијом него са Француском.

Катарски крсташки рат је имао велики значај у успостављању средњовековне инквизиције јер је католичка црква до тад имала проблема само са мањим групама или локализованим сектама које су пропагирале јерес, док су Катари постали велики и популаран масовни покрет који није био локалног типа него се проширио по региону.