芸妓 ( Гејша )

Гејша (芸者), Гејко (芸子) или Гејги (芸妓) су традиционалне јапанске женске забављачице, чија се вештина огледа у умећу различитих уметничких извођења и стилова попут музике и плеса. Сама реч гејша, састоји се из идеограма (芸 - геј) што значи уметност и (者 - ша) што значи особа. Гејша би се тако најбоље превело као уметник или извођач. Што се тиче назива гејко, он се више односио на гејше западног Јапана, поготову оне пореклом из Кјота.

Девојчице које би тек кренуле са обуком у кући гејша (окија), називале су се мајко (舞子 или 舞妓 - у буквалном преводу дете плеса), хангјоку (半玉 - у буквалном преводу полу драгуљ) или још о-шаку (御酌 - у буквалном преводу она која сипа пиће). Жене које би се придружиле заједници гејша нису биле обавезне да започну каријеру као мајко већ и као гејше. Међутим, веома често је била потребна додатна обука као би се рафинисао квалитет извођења и у случају мајко и гејше. Чим би премашила 21 годину, девојка би се сматрала старом и није била у могућности да постане мајко већ само гејша. Оне које би се ипак одлуче да прво започну обуку као мајко имале би касније знатне привилегије као гејше.

Једино у Кјоту и даље постоји правило да девојке млађе од 18 година могу да започну тренинг као модерне мајко (чак од 15. године); док Токијске хангјоку обично започињу са 18 година. Историјски гледано, девојчице још од најранијих дана (3-5 година) би започињале обуку. Почетнички рангови шикоми (шегрт или слуга) и минарај (неко ко учи посматрањем) су знали да трају годинама, што је знатно дуже него у савремено доба. Окија (кућа гејша) би се старала о мајко, добављала јој храну, смештај, одећу (кимоно) и сл. Тек након што би мајко постала гејша и исплатила дугове окији, могла би да се осамостали и ради за себе.

У народу се и даље каже да гејше живе у паралелној стварности коју оне називају карјукај (花柳界 - света цвећа и врба). Пре него што су ишчезле, оиран (куртизане) су се називале шареним цвећем а гејше врбама због свог умећа, љупкости и грациозности.

Destinations