Pojam Katalonske zemlje (kat. Països Catalans) se odnosi na teritorije na kojima se govori katalonski jezik ili jedna od njegovih varijanti, a to su španski regioni Katalonija, Valensija, Balearska ostrva i delovi Aragona i Mursije, kao i Rusijon (franc. Roussillon) u Provansi (Francuska), Kneževina Andora i grad Algero na Sardiniji (Italija).  U kontekstu katalonskog nacionalizma, često se ovaj pojam odnosi samo na Kataloniju, Valensiju i Balearska ostrva. Zanimljivo je to da Katalonske zemlje ne odgovaraju niti jednoj prošloj ili sadašnjoj političkoj ili administrativnoj jedinici, iako su tokom srednjeg veka pripadale aragonskoj kruni. Takođe, važno je napomenuti da neki delovi Valensije i Katalonije ne pripadaju Katalonskim zemljama zbog govora španskog i oksitanskog jezika.

Katalonske zemlje postaju kulturni i politički projekti od kraja 19. veka. Sve više pažnje ovaj pojam dobija tokom 60-tih i 70-tih godina prošlog veka zbog „umiranja“ frankizma (eng. Francoist Spain) u Španiji i katalonski filolozi vide priliku u tome. Moderni jezički i kulturni projekti uključuju Institut Ramon Ljulj (kat. Institut Ramon Llull (IRL)) i Fondaciju Ramon Ljulj (kat. Fundació Ramon Llull) , koje vode vlade Katalonije, Kneževine Andore i Balearskih ostrva, generalni savet Pirineja-Orijentalaca, gradsko veće Algera i mreža gradskih uprava u Valensiji. Naime, ovaj projekat je često povezan i sa pokretom za nezavisnost u Kataloniji, kako bi se ujedinile katalonski govorne teritorije u Španiji i Francuskoj. S druge strane, ovaj politički projekat ne uživa široku podršku, posebno izvan Katalonije gde se sam termin Katalonske zemlje smatra veoma kontraverznim.